Kopije starih geografskih karata prvenstveno su namenjene ukrašavanju marina, hotela i restorana, jahting-klubova, brodogradilišta, osiguravajućih zavoda i drugih firmi koje se bave plovidbom, pomorstvom i raznim drugim delatnostima vezanim za more. Karte takodje mogu da oplemene enterijere direktorskih kancelarija ili svečanih prostorija internacionalnih firmi i korporacija, ali su, kao vrlo specifičan ukras, zanimljive i za sve ljubitelje umetnosti, istorije kartografije, pomorske muzeje itd.

Za razliku od današnjih karata, na starim kartama su bile prikazivane i činjenice koje su uveliko prevazilazile podatke samo iz fizičke i političke geografije: na njima su bili ucrtani razni artefakti - zastave i grbovi, gradovi i putevi, ali i ljudi i njihovi običaji, biljke i životinje, stvarna i izmišljena bića, dakle kartama je bio predstavljan jedan zaista širok dijapazon činjenica vezanih za celokupno ljudsko delovanje i zato one predstavljaju prave male enciklopedije nekadašnjih znanja, verovanja i zabluda.

Mi smo se opredelili da kopiramo stare karte iz vremena kada su estetski bile najvrednije, iz 15. i 16. veka, kada su nastajala velika geografska otkrića novih kontinenata, zemalja i pomorskih i kopnenih puteva. Većina karata koje radimo pripadaju krugu portolanskih (pomorskih) karata sveta i pojedinih regiona.

Originali ovih karata, najčešće radjenih na kož,i za vladare, pomorce i bogate preduzetnike i kolonizatore, bili su bogato ukrašavani, bojeni i pozlaćivani u kartografskim i umetničkim radionicama, a danas su rasuti, najčešće u po samo jednom primerku, u velikim nacionalnim i pomorskim muzejima svetskih metropola.

Prilikom izradi kopija radimo na sledeći način: sa slajda, koji smo snimili u nekom muzeju, sliku putem dijaprojektora prenosimo direktno na specijalno impregniranu kožu (premazanu stipsanom ili pirindžanom vodom i izglačanu sferičnim staklom, kako bi se dobila dobra podloga za boje), a potom kopisti kopiraju original karte olovkom, u svakom detalju, a zatim je slikari boje i pozlaćuju . Konzervatori je posle toga "ostaruju", a na kraju se karta prska prirodnim lakovima, dobijenim od izlučevina buba. Ipak, radi otpornosti na vlažnu klimu, dodajemo i specijalne aditive.

Gotove karte konopcima razapinjemo u takodje ručno pravljene ramove, intarzirane furnirom, kožom, konopcima i drugim prirodnim materijalima.

Jedina razlika izmedju originala i naših kopija je u opremi i veličini: kopije su često uvećane zato što nam je namera da se dobije velika slika koja dobro može da se vidi i iz daljine.

Za svaku pojedinačnu kartu potrebno je oko tri meseca rada u kojem učestvuju istoričar kartografije, kopista, slikar, restaurator i umetnički stolar.